Čeda im je pričao da je otišao od gazde i da nije to zanat za njega. Dečaci su mu predlagali da bude potkivač konja, kovač, pa i vojnik. Ali Čeda je odlučio da ide u hajduke. Deca su pre čula strašne stvari o hajducima. Da žive u planinama i da su se odmetnuli od vlasti i čine razna zla dela. Ali o hajducima su se pričale i bajkovite priče poput onih da presreću bogate seljake i otmu od njih ono što su oni uzeli sirotinji i vrate joj to.
Hajduci Branislav Nusic.pdf
Hajduci nisu ono što su bili u vreme turske opasnosti. Tada su to bili ljudi koji su bili hrabri i koji su štitili svoj narod i selo. Sada su hajduci uglavnom odmetnici koji haraju i pljačkaju. Zato su se dečaci mnogo dvoumili o odlasku u hajduke.
Maksa Žaba nije bio neki junak, nego je izvršio ubistvo i pljačku, pa su ga osudili na smrt i sahranili tu kraj druma gde su ga streljali. Na tom mestu su sahranjeni brojni hajduci, pa je Čeda izabrao baš to mesto za zakletvu. Čekali su dugo Cvrcu, ali on se nije pojavio.
U subotu ujutro sastadoše se kod hrasta da rasprave šta će ko da ponese u planine. U nedelju nisu išli nigde jer su u ponedeljak ujutro imali da pobegnu. Dečakova mama se već poveselila da se dečak zbilja primio zadaće i da se zato zatvorio u sobu, a on je zapravo tražio sitnice koje bi mogle biti korisne hajducima. Našao je iglu, konac, čačkalice, kutiju šibica, kutiju crne boje za cipele. Otišao je da se pozdravi s golubovima i sa psom Neronom. Zatim se pozdravljao sa stvarima u svojoj sobi i svakoj spevao pesmicu. Majka mu je napravila štrudlu od višanja, a zahvalio joj se tako što joj je poljubio ruku i pošao na spavanje.
Dečaci su pokazali i strah od noći, ali im je Čeda rekao da nemaju šta da se boje jer su oni hajduci. Tek što je to prozborio, nešto je zašuštalo. Svi su se razbežali, neki i na drveće. Tek kasnije su shvatili da je to bilo jedno obično magare i sišli dolje.
Dečaku se onako snenom činilo da im je magare ispričalo svoju priču. Reklo je da je pobeglo u planine od gazde Tase mlekadžije. Pobeglo je u slobodu, ali kada je stiglo u šumu, shvatilo je da je to glupa ideja, jer nije imalo šta da jede. Šest dana je lutao po planini, brstio lišće i grizao kore drveta. Dosadila mu je i samoća, pa je bilo lepo kada su dečaci hajduci naišli. Dečaci su se i dalje bojali i nitko više nije mogao da zaspi, pa je Čeda predložio da svako ispriča jednu priču.
Kako su izabrali harambašu, preostalo im je da krenu ka šumi. Dogovor je bio da se nađu na grobu Makse Žabe i da tamo polože hajdučku zakletvu. Maksa Žaba nije bio hajduk, već običan lopov koji je ubio nekom tokom pljačke a potom su ga streljali. Pre nego što su Maksu tu sahranili, na tom mestu su davno bili sahranjivani hajduci, tako da su se dečaci iz tog razloga odlučili da polaganje zakletve bude ba na tom mestu.
Naredna nedelja je bila dan kada su mali hajduci prvi put propustili okupljanje kod starog hrasta. Spremali su se za odlazak u hajduke, jer je planirano da krenu već u ponedeljak. Od oružja su imali nož, viljušku i iglu.
Pisac dalje u romanu opisuje njihovo putovanje pomešano sa strahom.Najpre su planirali da opljačkaju putnički automobil. Tako fabula dolazi do kulminacije, kada mali hajduci nakon dva dana bukvalno padaju od umora, iscrpljenosti i straha. U međuvremenu, roditelji i policija kreću u poteru za malim hajducima. Jedan policajac je pronašao hajduke, zatvorio ih u svinjac pun buva a zatim javio načelniku policije da ih je pronašao. Načelnik javlja roditeljima dečaka da su pronađeni i istovremeno ih moli da ih ne tuku čim ih ugledaju. Roditelji su veoma ljuti na svoju decu i čim su ušli u selo počinje opšta tuča.
Pa ipak, dečaci nisu baš sigurni da li je to pametna dieja, uzevši u obzir da hajduci više nisu što su nekada bili. Iako mahom svesni da ne treba da budu povodljivi, svi pristaju da se odmetnu u hajduke, bojeći se da ne ispadnu kukavice pred ostatkom družine.
Harambaša je bio odabran i jedino što im je preostalo jeste da krenu put šume. Dogovor je bio da se okupe kod groba Makse zvanog Žaba i da tamo polože hajdučku zakletvu. A taj Maksa uopšte nije bio hajduk, već običan lopov koji je bio streljan, jer je ubio nekoga tokom pljačke. Ali, pre nego što je tu sahranjen Maksa, na istom mestu su sahranjivani hajduci, koliko je poznato, pa je to razlog njihovog odlaska i polaganja zakletve baš na tom mestu. Svi su došli osim Cvrce, ali ne zato što nije hteo. On je, zapravo rekao majci da ga budi rano kako bi otišao da polaže hajdučku zakletvu, ali kada je za to čuo otac, umesto buđenja, ušao je u Cvrcinu sobu noseći kaiš i isprebijao ga tako da ovaj nije mogao da ustane. Tako su dečaci složno doneli odluku da mu sude u starom mlinu, ali su uskoro odlučili da mu oproste i dali mu mogućnost da sa Čedom i Vrapcem ode na Maksin grob i da položi zakletvu. 2ff7e9595c
Comments